Deveti Sajam šljiva počeo je i završio se dodelom nagrada najboljim učesnicima. Na otvaranju, srebrenjaci su uručeni izvoznicima suvih šljiva, najvećem srpskom („Agranela” Valjevo), odnosno podgorskom („Jovanović voće”, Osečina) u prošloj godini, a na spuštanju sajamske zavese po kategorijama nagrađeni su najbolji učesnici ovogodišnje manifestacije u čast „kraljice voća”.
Pobednik Sajma je Vlado Milovanović iz Ostružnja. Njemu je, na osnovu viđenog stanja od strane Komisije, kao i primene svih neophodnih agrotehničkih i pomotehničkih mera tokom godine, pripao zlatnik kao sveukupno najboljem proizvođaču šljiva na teritoriji opštine Osečina u 2014. godini. Drugo mesto i nagradu od 10.000 dinara osvojio je Lazar Jovanović iz Tuđina, a treće i 8.000 dinara Dušan Andrić iz Gornjeg Crniljeva. Specijalna nagrada za doprinos u radu Sajma šljiva – kompletno osiguranje poljoprivrednog gazdinstva od darodavca „Dunav osiguranja”- pripala je Draganu Đurđeviću iz Konjica.
Komisija za ocenu kvaliteta jakih alkoholnih pića od voća, na čelu sa prof dr Ninoslavom Nikićevićem, pregledala je i ocenila rekordnih 171 uzoraka „ljutih” voćnih rakija od 94 proizvođača. Dodeljeno je ukupno 27 velikih zlatnih medalja, 41 zlatna, 87 srebrnih i 12 bronzanih. Prvo i treće mesto u grupi „Specijalnih rakija” osvojila je firma „Braća Tomašević” (Prijepolje), a drugo Dragan Popović (Osečina). U konkurenciji „Ostale voćne rakije” trijumf „Braće Tomašević” sa sva tri prva mesta. Za najbolju „Podgorsku šljivovicu” proglašena je rakija Milorada Sekulića (Gunjaci). U kategoriji „Šljivovica”: 1. mesto „Tok” (Beograd). 2. „Stari vitez Zavlaka” (Beograd), 3. „Braća Tomašević”.
Velike zlatne medalje osvojili su: Slađana Lukić (Babajić, Ljig) za rakiju od dunje, „Rtanjska vatra” Ljubiše Vidulovića (Boljevac) za rakiji od šljive, „Elmar” (Trebinje) za rakiju od plodova smreke, Slavko Karanović (Bačka Palanka) jednu za šljivovicu, drugu za jabukovaču, Milorad Marković (Bratačić) za šljivovicu, „Braća Tomašević” (Prijepolje) za rakije od šljive, dunje, maline, jabuke, kajsije, viljamovke, lincure i likere od oraha i višnje, Aleksa Legen (Zemun) za rakiju od narandže, „BB Klekovača” Milomira Jovanovića (Bajina Bašta) za kajsijevaču, Milorad Sekulić (Gunjaci) za šljivovicu, Milan Nešić (Ćelije, Lajkovac) za prepečenicu, „Minićeva kuća rakije” Stanimira Minića (Donja Trepča) za rakije od šljiva iz 1957. i 1965. godine, Živorad Matić (Krupanj) za kupinovaču, Predrag Romandić (Mladenovac) za šljivovicu, Dušan Tomić (Mislođin) za lozovače „muskat otonel” i „demir kapija”, „Stari vitez Zavlaka” (Beograd) za prepečenicu i „Tok” (Beograd) za prepečenicu.
Zlatne sajamske medalje: Nenad Vilotić (Gunjaci) za šljivovicu, „Podrum Lukić” Slađana Lukić (Babajić, Ljig) za „dekadu”, rakije od šljiva, kajsija i lozu, „Rtanjska vatra” Ljubiše Vidulovića (Boljevac) za dunju staru, dunju belu i rakiju od šljiva, Slavko Karanović (Bačka Palanka) za kajsiju, viljamovku i travaricu, Slobodan Tasić (Aranđelovac) za šljivovicu, Nikola Tasić (Aranđelovac) za šljivovicu, Ilija Rudić (Borča) za šljivovicu, „BB Klekovača” Milomira Jovanovića (Bajina Bašta) za klekovaču, klekovaču specijal, dunjevaču i viljamovku, Stanimir Vasić (Šabac) za rakiju od dunje, „Braća Tomašević” (Prijepolje) za rakiju od divlje kruške, travaricu, nanovaču i liker od maline, Zoran Janošev (Jasenovo) za travaricu, Svetozar Karadžin (Novi Beograd) za komovicu, Dragan Karadžin (Novi Beograd ) za komovicu, Rajko Sremčević (Obrenovac) za rakiju od šljiva, Jovan Pešović (Baljevac na Ibru) za rakiji šljivovicu, Adam Dragićević (Lopatanj) za šanteliju vinogradrsku, Dragan Savić (Osečina) za šljivovicu prepečenicu, Slobodan Marković (Ćelije, Lajkovac) za čačansku rodnu, Dušan Tomić (Mislođin) za jabukovaču i kajsijevaču, Mihailo Živanović (Ljig) za šljivu 2003, i 2009, Zoran Radivojević (Krupanj) za šljivovicu 1985. i 1988, Živorad Matić (Krupanj) za šljivovicu prepečenicu, Dragan Davidović (Vrbovno) za rakiju od šljive, STPUR „Podgorka” Dragan Popović (Osečina) za travaricu – melem i Saša Miletić (Obrenovac) za šljivovicu „Radosnicu 2”…
Ostali takmičarski proizvodi od šljiva: „Najbolji pekmez” (od 23 takmičara): 1. Živojin Pavlović (Sirdija), 2. Dušan Andrić, 3. Milorad Jović (oba iz Gornjeg Crniljeva); „Najbolji džem” (takođe 23 takmičara): 1. Nenad Vilotić (Gunjaci), 2. Dejan Tomić (Tuđin), 3. Vojislav Milovanović (Sirdija); „Najbolje slatko” (26 učesnika): 1. Lazar Jovanović (Tuđin), 2. Života Erić (Gornje Crniljevo), 3. Slobodan Jovanović (Tuđin); „Najbolji šljivani kolač „Šljivko” (18 kandidata): 1. Slobodan, 2. Dragan i 3. Zlatomir Milovanović (svi iz Gornjeg Crniljeva). Konstatovano je da je ovog puta bilo manje uzoraka u odnosu na prethodnu godinu, ali da je kvalitet proizvoda značajno viši.
U konkurenciji za najbolji štand poljoprivrednih proizvođača bilo je 49 domaćih takmičara i dva iz Valjeva (V. Kamenica) i Mionice (Đurđevac), a nagradu – mobilni telefon – osvojio je Svetislav Lukić iz sela Osečine.

Među 50 kandidata za najlepši štand izlagača u sajamskoj hali nagradu je osvojila firma „DES” iz Subotice, koja će na Sajmu šljiva 2015. godine imati besplatan štand.
Najlepši štand proglašen je i na manifestaciji „Zlatne ruke Osečina”. Od 35 izlagača iz zapadne Srbije, Srema i Šumadije pobedu je odnela postavka Vesne Đonović iz Kragujevca na kojoj je predstavljen program veženih predmeta za opremanje slavskog stola.
Plasman učesnika u ovom delu Sajma: „Predstavljanje običaja” 1. Centar za socijalni rad „Napredak” (Osečina) – „U susret potrebama starih” za običaje posne slave; „Ukupan izgled i sadržaj izloženih jela i predmeta narodne radinosti”- 1. Ruža Damnjanović (Lopatanj) za tradicionalna jela (proja, slana gibanica sa orasima, šljivani kolač, knedle od šljiva; onda za očuvane stare ručne radove i idejno rešenje za ambalažu prehrambenih proizvoda, 2. Udruženje žena „Jameničanke” (Jamena, Šid) za predstavljanje sremske trpeze (gužvara, štrudla, pracne sa medom, lenja pita, kulen) i očuvanje stare ručne radinosti, a pre svega tehnike belog veza i rišeljea, 3. Ranka Karajović (Dragijevice) za očuvanje starih ručnih radova i prehrambene proizvode (slatko, džemovi i sirupi); „Pojedinačna jela”: 1. Milena Jovanović (Tuđin) za tančicu sa zrelim kajmakom, 2. Slavka – Biba Jovanović (Osečina) za kuglice sa suvim šljivama; 3. Udruženje žena „Vila” (Ljubovija) za pitu sa suvim šljivama. U kategoriji „Ručni radovi”: 1. Udruženje žena „Svilen konac” (Mionica) za pletene čarape vežene pokrsticom, 2. Udruženje „Vezilje Osečina“ (Osečina) za očuvanje tehnike zlatoveza, 3. Vera Kostadinović (Osečina) za idejno rešenje tkanih torbi (reciklirana stara tkanina )..
Na takmičenju zdravičara na temu šljiva, u konkurenciji 13 takmičara pobedio je Velibor Marjanović (Valjevo), drugo mesto pripalo je Jeleni Bradonjić (Komirić), dok su treće podelili Vesna Petrović (Valjevo) i Vukašin – Vule Nedić (Selo Osečina). Pobednik je dobio novčanu nagradu od 15.000 dinara, dobitnik druge nagrade 10.000, a trećeplasirani su podelili 5.000 dinara. Nagrade je uručio predsednik žirija pesnik i zdravičar Dobrica Erić. Takmičenje u govorenju zdravica održava se treći put i ima za cilj da čuva, neguje i podstiče usmeno besedništvo i obogaćuje kulturni program u toku Sajma šljiva.
U okviru Sajma šljiva održano je i drugo po redu takmičenje u pripremanju gulaša u kotliću. Prvu nagradu u konkurenci od 14 takmičarskih sastava osvojila je ekipa „Šaljivdžije” iz Valjeva.
Prvi put je organizovano promotersko takmičenj kompanija „Stil” u dve kategorije: pobednici su Đorđe Domitrijević (Motorna testera) i Zoran Damnjanović (Lavirint).

Voćarima potrebna pomoć države

– Šljivu gajim na tri hektara i svake godine bar pomalo proširujem i podmlađujem zasad. Bilo je sezona kada je prinos iznosio i po 50-60 tona svežih šljiva, a ove zbog svih vremenskih (ne)prilike i uprkos uloženom trudu jedva da će biti 15 tona. Šljivu uglavnom prodajem u svežem stanju i to ovdašnjim sušarama, sa kojima imam solidnu saradnju, naročito sa „Jovanović voćem”. Ostatak ide u kominu, za rakiju, čijom cenom nisam baš zadovoljan. I ja odavno razmišljam o nabavci mini sušare ili hladnjače, tako bi ovaj posao sigurno bio isplativiji. Međutim, za to je neophodna veća pomoć od države i razumevanje od banaka – rekao je sajamski pobednik Vlado Milovanović za osecina.com