Zlatnik, najvažniju nagradu ovogodišnjeg Sajma šljiva u Osečini, po opštim ocenama zasluženo je poneo Jovan Vilotić iz Dragijevice, vredni i svestrani domaćin iz ovog podgorskog sela. Tako je tek na jubilarnoj 10. po redu privredno-turističkoj manifestaciji u čast šljive, prestižni trofej za najbolji voćnjak na teritoriji opštine Osečina prvi put stigao i u Dragijevicu.
Još dok su trajala čestitanja i čašćavanja za sajamsku pobedu, Vilotići su najavili da će vrlo brzo proširiti postojeći zasad i to za oko 50 odsto, odnosno za 500 novih sadnica.
-Šljivu trenutno uzgajamo na oko 4,5 hektara i imamo preko 1.000 rodnih stabala. Jednu četvrtinu čini „požegača”, a ostalo „stenlej” i čačanske sorte. Žao mi je što „požegača”, najbolja od svih na našim prostorima, gubi bitku sa „šarkom” i sve se nadam da će struka i nauka u što skorije vreme naći lek ili makar odgovarajuću zamenu, neku sortu nalik na nju, ali otporniju. I ja nešto pokušavam sa izdanačkim kalemljenjem – kaže Jovan Vilotić.
Od šljive, koja im, kako ističu Vilotići, uvek donosi dobar prihod, zarađuju na više načina:
– Značajan deo obavezno osušimo, drugi prodajemo u svežem stanju, treći ide u kominu za rakiju, a četvrti, sve zastupljeniji, koristimo za spravljanje raznih specijaliteta od šljive i to ne samo za naše potrebe već mnogo više za tržište. Veliko je interesovanje za sve što radimo: pekmez, slatko, džem, šljivani kolači, knedle ili „karaban” – svi imaju svoje kupce, koji uglavnom ne pitaju za cenu – a to je potvrđeno i na ovogodišnjem Sajmu- sa zadovoljstvom veli Jovan Vilotić.
Iako su zadovoljni angažovanjem i prihodima u voćarstvu, Vilotići, imajući u vidu opšte stanje u agraru i ekonomiji, ništa ne prepuštaju slučaju. Podjednako ozbiljno, odgovorno i uspešno bave se i stočarstvom, kao i ratarstvom, mada uglavnom za dopunsku ishranu svog bogatog stočnog fonda. Obrađuju 21 hektar obradive zemlje, koju su nasledili, dokupili ili zakupupili, imaju 6 – 7 hektara šume, a pre 10 godina kada je ovde osnovana Turistička organizacija „Podgorina” bili su među prvih 25 domaćina koji su započeli razvoj seoskog turizma na ovim prostorima…