Уторак, 3. маја, у Осечини је прослављена општинска крсна слава посвећена заштитнику ове заједнице Светом Николају Жичком, док је у Горњем Црниљеву, у присуству родбине, представника Војске Србије, локалне самоуправе и грађана овог краја, обележено 17. година од погибије пилота пуковника Миленка Павловића. Важну улогу у организацији ова два скупа имала је Туристичка организација „Подгорина” на челу са директором Николом Томићем.
Протонамесник Раденко Андрић, уз саслужење свештенстава из Подгорског архијерејског намесништва у храму Светог Вазнесења Господњег у Осечини, служио је литургију поводом славе Општине. После тога, у осечанској цркви старој више од 250 година са представницима локалне власти и народа ове заједнице обављено ломљење славског колача. Планирано проношење литија овог пута је отказано због кише која је падала тог дана.
На традиционалном меморијалу у спомен комплексу у Г. Црниљеву обележена је годишњица од смрти пилота Павловића. На помену и полагању венаца са посветом Миленку Павловићу, али и свим војницима из овог села који су дали животе у ратовима за ослобођење Србије, запажено је било присутвово ваздухопловаца, Миленкових колега и другова, међу којима је био и бригадни генерал Предраг Бандић са супругом и најближим сарадницима.
Књиге за школу у Пецкој
За време боравка на територији општине Осечина војна делегација 204. Ваздухопловне бригаде у име фондације „Осмехом на дар” обогатила је лепим књигама књижни фонд школске библиотеке у ОШ „Војвода Мишић” у Пецкој.
Досадашњи председник Општине Ненад Стевановић, повезујући ова два значајна општинска догађаја посвећена двојици великана који су задужили Осечину, у Г. Црниљеву, између осталог је казао:
-Два изузетно важна имена за наш крај и читаво српство нашли су се у исто време у центру пажње у нашим мислима и срцима. Можда то није случајно, с обзиром да су владика Николај Велимировић и пуковник Павловић у њиховим овоземаљским животима имали једну посебну заједничку тачку. То је огромна међусобна љубав са Осечином и Подгорином, са људима из овог краја. Владика се поносио овдашњим православним братством и верницима, које је увек радо посећивао, а Осечини чак и стихове посветио. И пилот Миленко није пропуштао прилику да дође у свој родни крај, макар то и на кратко било. Знао је да за време тренажних летова, понекад и на рачун строге војничке дисциплине, скрене са предвиђене путање, надлети Г. Црниљево, Осечину и Ваљево, а негде око родне куће крилима авиона „махне”, како се то нама чинило, да поздрави родитеље и земљаке.
Тако било све до 4. маја ратне 1999. године, подсетио је Стевановић, када је Павловић сео у авион уместо млађег колеге. Винуо се тада у небо да покаже непријатељској армади српски понос и како се воли свој народ и отаџбина, али није имао шансу да се са тог кобног борбеног лета изнад Ваљева врати у јединицу и најмилијима…
Овде је, као и протеклих неколико година, одата дужна пошта и Миленковом колеги и пријатељу Општине Осечина пилоту пуковнику Слободану Перићу из оближње Завлаке, који је погинуо управо у Миленковом родном месту у тешкој саобраћајној несрећи. Такође, одата је пошта и лане настрадалим пилотима српског ваздухопловства, који су изгубили животе у хуманитарној мисији у хеликоптерској незгоди, а који су све ове године редовно долазили на меморијална окупљања посвећена Миленку Павловићу.
У црниљевачкој цркви реализован је пригодан културни програм, који су реализовали наш познати глумац Александар Дунић и ученици ОШ „Браћа Недић” Осечина. Није изостала ни традиционална фудбалска утакмица између пилота и њихових домаћина, Упркос неповољним временским условима. Вредно истицања су и акцији медицинског и ветеринарског тима 204. Ваздухопловне бригаде, који су тог дана пружили преко потребну здравстену стручну помоћ болесним и старим лицима из Г. Црниљева, као и пољопривредним газдинствима из овог насељеног места, а која се баве сточарском производњом.
